Da li je neko sumnjao? SPS ušao u Vladu!

Bilo bi smesno da nije zalosno.Ovakve stvari se samogu desiti u Srbiji I nigde drugo na svetu.Ljudi koji bi davni dana trebali biti Iza resetaka ponovo postaju deo vlade pa po onoj nasoj sa kim si takav si....

A zna li neko gde će Toma i njegov politički sin biti 31. maja ,,

Bice ovo vlada sa najmanje politickih stranaka u parlamentu. Sto je jos jako dobro da su nacionalisticke stranke poput. SRS, DSS, D(Z)veri, Nasi i sijaset liliputanaca ostali van parlamenta i daleko od cenzusa. Narod Srbije je prepoznao manipulatorsku politiku koja se svodila na obmanjivanje gradjana, prvo neisporucivanjem Srba Sudu u Hagu, isporuceni su svi, ocuvanja SR Jugoslavije i zajednice sa Crnom Gorom, i vrapci znaju gde je Crna Gora, trulom pricom o EU i Kosovu u Srbiji, i vrapci znaju da gde su za vreme vladavine DSS i DS bili pregovori sa EU, a gde je bilo Kosovo. Nijedno, ama bas nijedno obecanje nije ispunjeno. Sve u Srbiji je do 2012. godine rasprodato, a Srbija u jarku.

SNOVVDENN JAČI OD AMERIKE A DAČIĆ OD VUČIĆA I NIKOLIĆA KO IH PRISLUŠKUJE,

Potpredsednik DS-a Nataša Vučković izjavila je da je glasanjem u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope za uskraćivanje prava Rusiji da uzima učešće u donošenju odluka u tom telu, iskazala „prosrpski, a ne antiruski stav“.„Rezolucija za koju smo glasali naglašava važnost principa teritorijalnog integriteta. Mislim da mi u Srbiji, s obzirom na politiku koju imamo o nepriznavanju nezavisnosti Kosova, moramo da branimo princip teritorijalnog integriteta u svakoj situaciji“, rekla je Nataša Vučković, dodajući kako nije tačno da su Vesna Marjanović i ona glasale za isključenje ruske delegacije iz PS SE.

U isto vreme u srpskim medijima naveliko se eksploatiše pitanje „nenamenskog trošenja sredstava” na Kosovu i Metohiji od 2000. do 2012. godine. U predlogu izveštaja Anketnog odbora Skupštine Srbije, koji je usvojen u ponedeljak, tvrdi se da je za poslednjih 12 godina u južnu srpsku pokrajinu otišlo oko 2,8 milijarde evra budžetskih sredstava, a da je značajan deo toga nenamenski utrošen.Anketni odbor nije takvu odluku doneo jednoglasno; osam glasova je bilo za, jedan protiv, dok su četiri člana tog odbora bili uzdržani. Usvojeni predlog izveštaja, kaže se, biće upućen na razmatranje novom sazivu Narodne skupštine.

Svakako, pretpostavka je da je „nenamenskog trošenja sredstava“ bilo na Kosovu i Metohiji, ali, zar to nije slučaj sa celom Srbijom? Nažalost, u stanju jedne žestoke informativne opresije, u Srbiji se o zloupotrebama budžetskih sredstava, kako republičkih tako i lokalnih, govori smo kada je to „korisno“ određenim (moćnim) političkim krugovima. A činjenica je da se na sve strane budžetska sredstva nemilice troše (ili tačnije, potkradaju) i da se vlasti prema tim sredstvima, od kojih zavisi normalno funkcionisanje društva, odnose kao da je tu u pitanju alajbegova slama.

U predlogu izveštaja pmenutog Anketnog odbora piše da je „ustanovljeno nenamensko trošenje para iz budžeta za sanaciju posledica zemljotresa u Kosovsko-pomovarskom upravnom okrugu, za otkup kuća za zbrinjavanje raseljenih osoba, izgradnju infrastrukture i u oblastima obrazovanja i zdravstva“.Sa velikim stepenom verovatnoće, moglo bi se pretpostaviti da se pitanje „nenamenskog trošenja sredstava“, koja su izdvajana za funkcionisanje života srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, namerno poteže u ovom trenutku. I to samo zato da bi se skrenula pažnja sa one tragične situacije u kojoj se Srbi na Kosmetu danas nalaze.

O pravljenju Zajednice srpskih opština sasvim se zaćutalo. Organizovanje takve Zajednice, sva je prilika, gurnuto je na marginu, iako je to bio jedan od glavnih argumenata SNS i PPV-a za nagovaranje Srba da učestvuju na nedavnim lokalnim šiptarskim izborima. U stvari, vlasti Republike Srbije su bezočno (i na prepad) gurnuli svoje sunarodnike u ustavnopravni sistem natovsko-šiptarske paradržave Kosovo, a da oni ništa zauzvrat nisu dobili. Realno, Srbi su takvim činom izgubili Kosovo i Metohiju, postali su građani drugog reda u „nepriznatoj“ paradržavi Kosovo; izgubili su svoje opštine, svoje pravosuđe, svoju policiju.

Država Srbija tamo više ne stanuje – i sve to zahvaljujući srpskoj vlasti, koja se daleko više trudi da zadovolji interese zapadnih diplomata, nego interese naroda koji predstavljaju.Praktično, Srbi Kosova i Metohije više nisu briga Republike Srbije; oni de facto nisu njeni državljani i njihova sudbina sada zavisi od milosrđa kosovskih Albanaca i predstavnika „međunarodne zajednice“. Zajednica srpskih opština na KiM-u postala je jedna velika „predizborna“ šarena laža, slična onoj o otvaranju Kancelarije za brze odgovore, ali sa daleko strašnijim posledicama.